EnglishSrpski

 


 




Popu(la)ristički recnik demagogije

PDFŠtampaEl. pošta

      Timočki klub sa još 5 organizacija civilnog društva (Užičkog centra za ljudska prava iz Užica, Damad-a  iz Novi Pazara, Proaktiva iz Niša, Pokreta „Čista Srbija“ iz Kragujevaca, Zaječarske inicijative iza Zaječara, Građanske akcije iz Pančeva i Građanske mreže iz Kovina), učestvuje kao saradnik  na projektu Fondacije za otvoreno društvo „ Rečnik populizma“.

Redovnim praćenjem nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija u periodu od 1.10.2011. do 31.05.2012, udruženja će vršiti odabir citata koji sadrže elemente i populizma i demagogije i koji je ograničen na one javne delatnike za koje se smatra da su relevantni, odnosno da imaju određeni „mobilizacijski potencijal“ u odnosu na javno mnjenje u Srbiji.

Kako rezultat dosadašnjeg rada kreirana je platforma http://www.demolizam.rs/ Popul(la)ističkog rečnika demamgogije


 

Demagogija je veština ubeđivanja sagovornika, odnosno publike, lažima, zabludama, namernim ili (nesvesnim) logičkim greškama umesto argumentima. Gde prestaje demagogija, a počinje populizam teško je reći jer su međusobno isprepletani i integralna su obeležja specifičnog političkog govora, koji je tema ovog rečnika. Zarad osnovnog razlikovanja može se reći da nema populizma bez demagogije, ali da se demagoške strategije mogu upotrebljavati i u drugim vrstama govora ili drugom društvenom kontekstu, a ne isključivo u populizmu i političkoj propagandi.

Ne postoji jedinstvena teorija, pa ni standardna definicija populizma, kao ni kriterijumi prema kojima bi se određena vrsta govora nesumnjivo odredila kao populizam. S druge strane, razumevanje populizma se komplikuje time što se on ne vezuje isključivo ni za desničarske ni za levičarske partije i političare, već ga ima u svim strankama, na svim nivoima vlasti, u javnom govoru uopšte. On se ne vezuje više ni za određenu društvenu grupu ili klasu (na šta nas upućuje jedna od uobičajenih definicija populizma po kojoj je on govor upućen željama i sistemu vrednosti ’običnog čoveka’). Radi se, u stvari, o jednom određenom, (izmišljenom, izmaštanom)populističkom pogledu na svet. Njegova osnovna odlika je da iz tog sveta želi da isključi pluralizam, takav pogled na svet poriče raznovrsnost i složenost društva.

Populizam pojednostavljuje, zamagljuje, svodi društvo na crno-bele slike dobrih i loših. U populizmu su ti dobri uvek ’mi’, ’narod’ (u čije ime govornik obavezno govori), a loši su ’drugi’, koji mogu biti svi, od suprotne političke opcije pa do različite etničke ili društvene grupe. Populizam pravi ovu simboličku podelu u društvu, i tako, na tom konfliktu, pridobija javno mnjenje, oblikuje stavove ljudi, ali i dobija na izborima.
 
Strategije populizma ne iscrpljuju se u prizivanju kolektivnih identiteta, polarizovanju stanovništva i pojednostavljivanju stvari. U javnom govoru su prisutne i pojedinačne demagoške strategije koje se koriste u nezgodnim situacijama kada je potrebno izbeći odgovornost, skrenuti pažnju sa neprijatnih tema, opravdati dvostruke standarde ili diskreditovati sagovornika. Zato je cilj Popul(ar)ističkog rečnika demagogije da se na jednom mestu sakupe i analiziraju svi mehanizmi kojima javni akteri, a pre svih političari, podstiču podele, prizivaju strah, lažnu nadu, bezbrižnost i – glasače.